^Vrati na vrh

foto1 foto2 foto3 foto4 foto5


TERMALNO BLAGO : Neiskorišćene tople vode ispod Mačve

Jedan od najvrednijih energetskih izvora u evropi, koji bi mogao da zaposli i hrani dobar deo Srbije, kao da nikoga ne interesuje. Nepresušan izvor ekološki potpuno čiste, tople vode, koja može da služi za piće, grejanje, banjski turizam i proizvodnju povrća, uglavnom se koristi za privatne bazene i pranje traktora

Kada bi se iskoristili potencijali toplog jezera ispod mačve, od njega bi moglo da živi bezmalo pola srbije. Jer, samo zbog vode koja je istekla iz bušotina na teritoriji opštine Bogatić u poslednjih petnaestak godina, Srbija je izgubila oko pedeset miliona dolara.

Što je najstrašnije, male su šanse da se uskoro bilo šta promeni. Inat, nerešeni imovinski odnosi, sujeta, svađe, velike pare u igri, za naš mentalitet ozbiljni su razlozi da sve ostane kako je i bilo.

Svojevremeno je o čuvenom jezeru ispod mačve profesor dr Mihailo Milivojević sa rudarsko-geološkog fakulteta uradio čitave elaborate. Jedan od najvrednijih energentskih izvora u evropi za kratko vreme zainteresovao je mnogo stručnjaka iz celog sveta. Na skupu posvećenom vodama u Japanu, prvo pitanje upućeno profesoru Milivojeviću bilo je šta smo uradili sa jezerom ispod Mačve. ‘’Ništa, voda i dalje otiče’’, bio je njegov odgovor što je šokiralo prisutne.

- Za jezero tople vode ispod mačve malo je reći da je energentski izvor - kaže Mića Martinović, diplomirani geolog, stručnjak koji je obišao evropu kako bi se upoznao sa mogućnostima iskorišćavanja toplih podzemnih voda.

- Ovo jezero je blago. Evo još jednog primera koliki je jezero ispod mačve potencijal. Količina toplote zarobljena u geotermalnim vodama ovog dela srbije jednaka je toploti koja bi se dobila sagorevanjem dvadeset miliona tona nafte.

U elaboratu koji je svojevremeno uradio profesor Milivojević piše i da je ova voda, čija temperatura negde dostiže i do 80 stepeni, ekološki potpuno čista, odnosno sterilna, tako da se posle energetskog iskorišćavanja može koristiti i za piće.

S druge strane, na ovim područjima već na dubini od tri metra nailazi se na pitku vodu, pa je tako mačva jedan od najvećih rezervoara pitkih voda u evropi.

- Severna evropa maksimalno koristi svoje tople izvore - kaže Mića Martinović. - Nordijske zemlje koriste sve što toplo stiže iz dubina. O islandu da i ne govorimo. Njihovim primerima krenuli su i drugi. Turska, recimo, ima čak četrdeset gradova koji se greju sa prirodnih izvora.

A mogli smo i mi. Bar nekoliko većih gradova. Pre petnaestak godina jedan veliki proizvođač hrane iz francuske hteo je da uđe u veliki projekat. Da dobiju pravo na izgradnju staklenika, a da se zauzvrat uradi toplifikacija šapca, bogatića i sremske mitrovice. Sve je propalo.

Ozbiljnih projekata nema, ali su pojedinci koliko-toliko uhvatili priključak. U selu Salaš Noćajski, na putu od Mitrovice ka Bogatiću, Dejan Dostanić je izgradio bazen na termalnim vodama. Najpre ga je koristio za svoje potrebe, a od pre četiri godine je to javno kupalište. I to zaista lepo izgleda. U malom bazenu voda je četrdeset stepeni, u većem je oko trideset, a tu su i sauna i đakuzi.

 

Nešto slično uradio je i Miodrag Vujić iz sela Mačvanski Metković nadomak Bogatića. Priključio se na bušotinu ispred svoje kuće i uveo podno grejanje, a voda dotiče i u mali bazen koji je sazidao u delu kuće dalje od ulice.

- Ova voda već sedamnaest godina otiče u prazno, tu ljudi peru traktore, male kamione, nose toplu vodu kući u manjerkama - kaže Miodrag. - u sekundi tu isteče između šest i sedam litara vode temperature oko pedeset stepeni. pa vi vidite koliki je to gubitak.

Koliki je to gubitak videlo se, ali koliki je gubitak sa bušotine na periferiji Bogatića - to je zaista zapanjujuće. Tamo iz dubine od oko 600 metara na površinu izbija, nije preterano reći, omanja reka. Temperatura vode na izvorištu je čak 80 stepeni.

A šta bi neko drugi dao da ima ove vode? Na primer, Branko Pešut iz sela Bačka Kucura nadomak Vrbasa.

On je do sada, da bi došao do tople vode, uložio nekoliko stotina hiljada evra. I zašto su povezane ove dve priče? Zato što je u proizvodnji ranog povrća energija najveća stavka. Ona ulazi u cenu proizvoda čak sa 40 odsto. I sad, šta bi bilo da neko iskoristi onu mačvansku vodu? Ai ne samo mačvansku. Ima nje svuda u Srbiji. I ovo je dokaz.

 

Branko je pre dve godine kupio u ovom selu fabriku, pa kako nije išlo, na delu zemljišta podigao je staklenik. I ne bilo kakav. Najmoderniji na području bivše Jugoslavije. Uvezao ga je iz Holandije i do sada ga košta oko milion evra. To, zapravo, i nije staklenik kakav mi zamišljamo. To je fabrika za proizvodnju ranog povrća. Kompletnim procesom upravlja se iz kompjuterskog centra. Računari rade ceo posao.

- Ovo je najmoderniji staklenik koji se trenutno proizvodi u Evropi - kaže Branko. - Primera radi, na jedan hektar, koliko sam do sada uradio, ugrađeno je 20.000 metara kvadratnih stakla, 26 kilometara cevi za grajanje, pet kilometara lanaca, 12.000 transportnih creva za prihranu, 11.000 metara kvadratnih energetskih zavesa i da ne nabrajam dalje.

U stakleniku je kao u apoteci. Sve se beli, sve je zategnuto, čisto. Radnici vezuju paradajz. Na tom hektaru branko je zasadio 26.000 sadnica. Berba će kasniti upravo zbog tople vode, što je i naša tema. Da je sve išlo prema planu, paradajz bi se već uveliko brao. Ovako, to će biti tek krajem aprila.

- Prošle godine sam došao na ideju da se ceo staklenik greje na geotermalnu vodu - kaže Branko. - profesor dr Mihailo Milivojević i Mića Martinović, diplomirani inženjer geologije, uradili su mi projekat. Na osnovu bušotina koje postoje u Vrbasu i na osnovu raspoloživih podataka, sačinjen je plan.

Posao je poveren ‘’naftagasu’’, a radovima, koji su pri kraju, rukovode i nadziru ih stručnjaci sa rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda. O čekivani dotok vode je između deset i dvanaest litara u sekundi, a temperatura oko 55 stepeni celzijusa. Voda je nađena na dubini od hiljadu metara. Neće naš domaćin da govori o tome koliko će ga koštati ova bušotina. Nije red, kaže, zbog izvođača radova. Međutim, nije teško naslutiti. Biće to najmanje polovina celog staklenika.

I gde je sad tu čija računica. Ako se Branku Pešutu isplati da uloži tolike pare u bušotinu, šta misliti o onima kojima bezmalo dve decenije takva voda otiče u nepovrat.

A prema Brankovoj računici, oni treba da ulože samo šezdeset odsto. Jer četrdeset odsto, koliko ulaze energenti u cenu proizvoda, priroda im je poklonila.

Termalne vode u Mačvi su skupljene u krečnjačkim stenama pre oko 20.000 godina. Nastale su akumulacijom atmosferskih, površinskih i plitkih podzemnih voda koje se neprestano kreću pod dejstvom gravitacije u dublje delove terena.

Zbog toga ovo podzemno jezero nikad ne može da se iscrpi. Takođe, obnavlja se i toplota vode koja dolazi iz duboke unutrašnjosti.

Tople vode Mačve mogu da se koriste za grejanje svih naselja u ovom području, uključujući i velike gradove poput Šapca i Sremske Mitrovice. Mogućnost intenzivne eksploatacije toplih voda je u količini jedan i po kubni metar u sekundi.

Sa tom količinom dobila bi se toplotna snaga od oko 500 MW (megavata) kojom može da se greje oko 60.000 stanova. Od te energije zimi bi se koristilo oko 250 megavata za grejanje, a ostalih 250 za proizvodnju hrane i drugih kultura.

 

 

 Copyright © 2017 Eureka  Rights Reserved.